Citati:
„Ja, na primer, smatram, da je demokratski kada se vladajući biraju ždrebom, a da su izbori oligarhijski.“ Aristotel (384-322 pre Hrista), grčki filozof, iz „Politika“, knjiga 4.
„ Izbor ždrebom (le suffrage par le sort) odgovara prirodi demokratije, izbori glasanjem (le suffrage par le choix) prirodi aristokratije.“ (Montesquieu, de l’esprit des lois 1748)
„U svakoj pravoj demokratiji niti jedna dužnost {….} nije privilegija, nego težak teret, koji ne sme da bude nekome više, a drugom manje nametnut. Samo zakon može to nekome da nametne, onome na koga padne ždreb.“ (Rousseau, Vom Gesellschaftsvertrag oder Prinzipien des Staatsrechts, 1762)
„Naše demokratije ne štite većinu građana nego brane interese i privilegije elita. Zato tražimo da se kao u staroj Atini održavaju skupštine građana o čijim članovima će da odluči ždreb.“ (Carola Rackete, extinction rebellion /Tagesanzeiger 2.11.19.)
„Ždrebanje omogućuje rotaciju. To je način biranja predstavnika/ca koji ne podleže ideologiji, nezavisan je od novca i njime ne može da se upravlja. To je protiv korupcije i elite.“ (Laura Huonker, AL Zürich, März 2019)
Jednostavno može se reći: kada ždreb odlučuje, vladaju siromašni, kada se glasa, bogati. To je pitanje statistike. Ako jednom bogati budu većina stanovništva, ždreb će da padne na više bogatih. Zato treba očekivati i da će polovina izvučenih lica da budu žene.
Istorija odlučivanja ždrebom:
Odlučivanje ždrebom spominje već u Bibliji npr. kod podele zemlje. Kod Grka, kod Rimljana nešto manje, u srednjem veku u raznim gradovima-državama, a na raznim područjima do 19. veka, u političkom odlučivanju na raznim nivoima i na razne načine, odlučivalo se ždrebom. Sprečavanje polarizacije društva kao i zaštita ljudskog dostojanstva bili su važni razlozi za to. Ali, u principu, radilo se o demokratiji i pravičnosti.
A sada tu i danas: Šta govori protiv glasanja? Više toga Tko sve nije u poslednje vreme „demokratski izabran“: Donald Trump, Jair Bolsonaro, Boris Johnson. Najglasniji i s najdubljim džepom pobeđuje.
Tu se ne radi o tome da se izabere najboljega nego se bira od dva zla manje. Ipak, narod je svoje rekao i to treba da se poštiva, zar ne? Ali narod je prepušten političkim partijama i interesnim grupama koje postavljaju svoje kandidate – kao pre aristokratija ili danas meritokratija. Posle se sve radi da ponovni izbor uspe i osiguraju se pozicije moći i izvori prihoda. Sem toga, na izborima učestvuje sve mane birača. Najčešće bira samo jedna manjina što je akutna posledica nezadovoljstva demokratijom, glasanjem i strankama.
Da li je glasanje dublji smisao demokratije? Ne. Izbori ograničuju demokratiju umesto da je potiču. Šta bi trebalo da se uradi umesto izbora? Ždrebati. To je stara i proverena metoda prave demokratije. Tako mogu da se uštede skupe predizborne borbe, skandali i mučna traženja kandidata. Svi ljudi treba da dobiju priliku za direktno učestvovanje u politici. Kako je danas sve nešto komplikovanije nego u staroj Grčkoj, kao rešenje nudi se kombinovanje izbora i ždrebanja.